Istorijat

Razvoj Elektrotehničkog fakulteta u bliskoj je vezi sa istorijom univerzitetskog obrazovanja u Srbiji. Prvo visokožkolsko predavanje iz oblasti elektrotehnike održano je davne 1894. Profesor Stevan Marković bio je prvi predavač i osnivač Elektrotehničke katedre Inženjerskog odeljenja Velike škole u Beogradu. Samo četiri godine kasnije, profesor Marković je osnovao i elektroinženjersku laboratoriju. Od tada, elektrotehničke teme su se izučavale na Velikoj žkoli, a zatim i na beogradskom Univerzitetu koji je iz nje nastao 1905. Prve diplome dodeljene su 1922 godine.

Obrazovanje elektroinženjera bitno je prožireno posle reorganizacije Inženjerskog odeljenja, 1935. Mažinski odsek je postao Mažinsko-elektrotehnički odsek, na kom su do početka 1937. oformljena četiri smera - mažinski, aeronautički, energetski i telekomunikacioni. Zbog nedostatka laboratorijske opreme, otvaranje četvrtog smera (telekomunikacije) je odlagano sve do kraja Drugog svetskog rata. Godine 1946. ustanovljeno je elektrotehničko odeljenje, koje je 1948. preraslo u Elektrotehnički fakultet, sa smerovima Energetika i Telekomunikacije. 1955. godine osnovan je novi smer - Fizička elektronika.

Tokom godina, smer Telekomunikacije je proširivan oblastima elektronike, automatike i računarstva. Četvrti smer - Računarstvo i informatika - ustanovljen je 1987. godine.